______________________
***
NIKADA nisam bio osunčan
Živim životom iz jako loše pesme
Ustajem jutrom ranim
Po uzoru rimskog građanina
Trčeći za srećom
Lagajući sebe da izazivam velike talase
Ne, trnje ne raste među maslinama
Mogu samo da kačim
Postere na prozoru
Da sakrivam svetlo u strahovima svojim
Sabrano u nemiru
Između četiri zida
U ideji izgubljenoj u naborima
Na merdevinama koje dostiže more
Na kojima stojim
Tonem
U jeres zvanu izdaja
Oreolom propasti, požude i preljube
Tonem, i taman da zaigram poslednji ples
U Judinom zagrljaju
Nešto me čupa
Diže
I oslobađa Luciferovog smeha
Ali gore me čeka ona
Aurora nasukana na Rajhstag
Moja kazna
Doživotna
Uvek me prepozna
Po mirisu mojih poroka
Puzi po podu
Ljubi moje tragove
______________________
ZEMLJA
Pokušavam da se sakrijem
Da u zemlju propadnem
Još samo kada bi me ona htela
Majka crnica
Ne, ne...neće ni ona svakoga
Pogotovo one što je dozivaju
Da im se otvori i da ih prigrli
Za moju zemlju, ja sam anti-pesnik
I nevernik koji se ne klanja
Znacima kanibala
Ne razume me rođena zemlja
Jer ne znam da je natapam u bolu
Suzama radosnicama
I mržnjom pesničke apstrakcije
Ili što jednostavno žuljam
Metaforična preterivanja
Za moju zemlju
Ja sam:
Nevešt
Iskidan na bezbroj delova
Samo začin u okeanu
Jeftinih jezičkih konstrukcija
Demistifikovan vapaj
Crnog humora u nadrealnom metodu
Koji je zvanično u bekstvu
Za moju zemlju ja sam
Davno otpevani stih
Zakovan u kulama od magle
Moja zemlja kaže da više nije moja
Da njoj ne pripadam
I da je ne zovem
Ona je zauzeta
Ona je aparat za fizičku prinudu
Ona je buka u hodniku
Koja verno prati
Korake sudskih izvršitelja
Svaka istina
Ili slika besmisla savremenog čoveka
Za moju zemlju
Znači jeres!
______________________
1917
Duhovi iz prošlosti
Glasnici
Propasti, požude i preljube
Političko ubistvo iz druge ruke
Pod kišobranom estetske revolucije
Bio sam erotski posvećen njoj
Romantik - nasilnik
Kicoš u kaputu
Vizuelne agitacije
Načela jasna i glasna
Prostitucija!
Manipulacija!
Revolucija!
Gde će mi duša?
Toliko želim da se iskupim
Pokajem
Zastanem
Odbijem ples sa đavolom
Iskidam instalacije Joga-represije
I skinem očešljan holivudski osmeh
Baš tu masku koja mi odavno žulja lice
Da zaspim od zdravog umora
U postelji čistoj
Plavoj grobnici
Predaka časnih
Gde mi duša u raju večera
Gde mi je telo
Hrana za ribe apostolske
____________________________
IZBOR
Birali smo, i izabrali
Apsolutnom većinom
Zaborav
Umesto koraka, gmizanje
Asfalt u živom blatu
Dobili smo:
Po koji trzaj utehe
Po neki gram soli
I glasove u ehu
Ludaka sa TV-a
I naravno nadu koja je crkla
Istine radi...poslednja
Još odavno
Ni najače vatre u kaminu
Neće uspeti da zagreju
Da stvore toplinu doma tvog
Ta toplina nije od vatre
Ona je iz osmeha
Njega nema
Još odavno
Opravdavaš nepravdu
Prema sebi i drugima
To je sasvim normalno zar ne?
Iz gneva si se istopio
U duboki naklon
U početku do zemlje
Danas dva metra ispod nje
Na putu do groblja
I sopstvenog pogreba
Imaš svega nekoliko stanica
Kladionice su biblioteke
Potom apoteke
Menjačnice i banke
U noćima ukrašenim
Crvenim svetlima reklama
I ćao-zdravo nema te
Na kraju dana
Za svoje poraze i ogorčenost
Optužićeš druge
Jer si sebe osudio na zločin
Što nisi pogledao prvo duboko u sebe
I oko sebe
Ko te jebe!
I tvoj protraćen život
Birao si i izabrao
Roditelje penzionere
I džeparac od njih
Bio si kap presušna apsolutne većine
Samo glas u halabuci prolaznoj
Deo nepisane istorije
Gramatička greška u stihu
Padež koji je pao
U prvoj rundi predatog meča
Tvoje JA
Nikada nije imalo kičmu
Ti si od želatina
Tvoj glas je validan
Sa tobom se peru ruke
A ono čemu se nadaš
Da će ti drugi podariti
Proteklo je još odavno
U prljavoj peni
Cevima lavaboa.
___________________________
KRIVI SOLITER
Nema te svetlosti koja može da dopre do mene
Od prokletog krivog solitera
Čitav život mi prođe
U senci njega
Detinjstvo, mladost a evo već me grize i starost
Neka budala bi ga prigrlila
U momentima samosažaljenja
Ja ga mrzim
Ne bih da ga srušim
Samo za par kilometara da ga sklonim
Da se spasim radosti stanara
Koju čitav život preko nišana gledam
Ruina podoficirskog socijalizma
Umočenog u porodično nasilje
Presvučeno u potkošulju znojavu
Svečano na proslavi
Sopstvenih poraza
Eh taj krivi soliter
Drevni Hram bubašvaba
Smrad u liftu
Jahanje gubave kamile po prizemlju kraj fotokopirnice
Muž , žena i ovekovečena sreća u podgrejanom paprikašu
Ona suva, njemu se ne diže
Obavezno letovanje u Grčkoj
Uz upotrebu šampona od koprive u moru
Neuništive babe tračare
Samohrana majka – dežurna kurva!
Hronična depresija trećeg doba
“Neka nam smanje penzije!
Samo da nam bude bolje!”
Eh taj krivi soliter
Prestonica i kolevka
Sirotinjske zabave
I naknadne pameti
Sigurne dojave i mudre analize
Ma niko njih ne može da jebe
Koliko oni mogu da izdrže
Porazi su pobede
Epska književnost sa kolena na koleno
Evropske vrednosti
Integracije
Ori se sa TV-a prigluvog komšije
Iz usta pobednice u sisanju kurca
Poznate voditeljke
Izveštaj iz Kliničkog centra
O broju stradalih tokom noći
Jefitna struja nakon ponoći
I tako decenijama
Vreme prolazi a soliter stoji
Začaran kavez
A ja serem
I mrzim taj krivi soliter
I ne bih ga srušio
Samo bih ga pomerio što dalje od mene
Da malo sunca upije moj hladni dom
Ovako ostaje
Da se okrenem ka zidu
Pokrijem
Nestanem u snove
Sanjajući sebe
Kao dečaka
Koji će nakon partije klikera
Dostojanstveno sam sebi iskopati grob
________________________________
CRNI KVADRAT
-Kazimiru Maljeviču-
Zaobilazeći blato
Pod zlonamerom svetla
Crni kvadrat Kazimira Maljeviča
Progutao je predavača
Amatera
I vodećeg filmologa
Umornog lica
Obolelog čarobnjaka
U drhtaju laži
Kvadrat je skakao menjajući boje
Varenje ljudske gluposti
Teško mu je palo
Teže od
Od kaputa predavača
Sive boje
Od čega mu je bilo bolje?
Ugledao je plesačicu sa dalekog Orijenta
Ispljunuo predavača
U sluzima prošlosti
Začinjenog tunjavo lukavim zlom
-Neću nazad u muzej!-
Uskliknulo je Maljevičevo čedo
I poput vernog psa
Pratio je tragove njenih stopa
Sigurnim korakom
Oh kako je samo voleo njene pokrete
I taj put preko mosta
U nepoznato
Ne viđeno
Obuzima ga
Strah i neizvesnost u radosti dečijoj
Pod kišobranom noći ulepljene bludom
Slobodno čedo
Kvadrat koji hoda
Nakon jednog veka oslobođeno
Od očiju i pogleda smrtnika
Kritičara cinika
Iz ljubavi prema vrhu četke
Iz ruke tvorca i oca
Odlazi u večnost
U dubine crno bele
boje
Ispletene od neba i meseca
___________________________
JE L' SMRT?
Neko kuca na vrata
Je l'smrt?
Ili slučajnik koji greškom zvoni
Na pogrešna vrata?
Možda je ona dosadna
Ljudska patnja
Glasnik nesreće
Oslobođen od besmislice
Tišina je nad bukom trijumfovala
-Ah stari dobri moj!-
Pozdravlja me stari znanac
Strah
Od milošte nazvan
Aleksandar Blok
Virus u progresu
Uzaludni žal
Nevakcinisanog mekog glasa
Sjedinjen u poletu
Birokratskog stiha
Otvaram vrata
Sa pogledom u prazninu
Nigde nikog
Samo miris njene kože
U pratnji opalog žutog lista
Na pragu moga doma
Zatvaram oči na tren
Strah me napušta i pozdravlja
Milostivo mi oprašta
Moleći prošlost
Da me ukrade nazad
Svakako odlazim i ja
Sa besplatnom kartom
U jednom pravcu
Opijen surogatom
Dobrog vina
Zajahaću raspevanu zvezdu
Onu iz sećanja
Da, onu iz pogleda našeg.
O AUTORU
Dušan Opačić je rođen 05.10.1977.godine, u Beogradu. Novinar po
profesiji. Bio je saradnik mnogih redakcija u zemlji i rasejanju. Piše poeziju
i kratke priče. Objavio je tri knjige pesama: “Urlik iz tetrapaka” (2014), “Iz
apartmana 303” (2015) i "Krivi soliter" (2016), izdavač Društvo za
afirmaciju kulture “Presing”, Mladenovac. Takođe je objavio knjigu
"Majakovski - pesnik revolucije" (2016, Presing, Mladenovac), koja
predstavlja kratku monografiju i zbirku publicističkih radova u periodu
2013-2015 posvećenu jednom od najvećih ruskih pesnika. Kratke priče i pesme su
mu objavljivane u nekoliko književnih zbornika. Član je Udruženja novinara
Srbije, Udruženja književnika Srbije i Međunarodne federacije novinara (IFJ).
